Otac Dušan savetuje šta biste trebalo obavezno da uradite ako sanjate pokojnika: Nije naivno, uopšte

Sanjanje preminulih može biti utešno, ali i zbunjujuće. Pročitajte kako se u Crkvi gleda na ove snove i važnost molitve za upokojene.

Neretko se dešava da ljudi sanjaju svoje preminule bližnje, što kod nekih izaziva uznemirenost, naročito kada se ti snovi ponavljaju.

U tim trenucima javlja se dilema da li su to samo odrazi sećanja, tuge i čežnje ili nam naši bližnji pokušavaju kroz snove nešto da poruče.

Upravo takvo pitanje postavio je jedan vernik na sajtu Svetosavlje, tražeći savet kako da razume učestale snove o dragim osobama koje više nisu među živima.

On navodi da često sanja pokojne - neke o kojima svakodnevno razmišlja poput svog oca, ali i one koji mu tek povremeno dođu u misli. Pita se da li je to znak da treba da im zapali sveću i uputi molitvu, kao i kada i gde je to najbolje učiniti -odmah sutradan, na zadušnice, u crkvi, kod kuće ili na groblju.

Takođe priznaje da, kada pali sveće, s pokojnicima "razgovara", kao da su pored njega, pa ga zanima da li je takva praksa ispravna i postoje li pravila koja Crkva preporučuje.

U odgovoru sveštenika Dragana naglašava se da je sećanje na upokojene prirodan deo života.

- U Crkvi se kaže da naši mrtvi nisu mrtvi dok god ima nas da ih se sećamo. Sasvim je normalno da se čovek seti svojih dragih i milih koji nisu telesno više s nama, a i onda nije ni neobično da ih sanjamo.

On posebno ukazuje na značaj molitve i crkvenog pominjanja, naročito u dane, kao što su zadušnice:

- Treba se umrlih setiti, posebno na zadušne dane... Treba doći u hram, dati imena upokojenih da se pominju na proskomidiji i na pomenu koji se vrše toga dana.

Sveštenik dalje objašnjava da vernik može i mimo tih dana da se moli za svoje bližnje:

- Naravno, ti uvek možeš da se javiš tvome svešteniku i kad god imaš želju, možeš da skuvaš pšenicu i odneseš u crkvu da ti sveštenik očita parastos ili da on izađe na grob da to isto učini.

Posebno se ističe simbolika koljiva, odnosno kuvanog žita:

- Kuvana pšenica simboliše telo pokojnika... Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi. To znači da je koljivo simbol smrti i vaskrsenja, simbol nade u večni život i besmrtnost ljudskog bića.

Na kraju, sveštenik upućuje vernika na suštinu pravoslavnog odnosa prema upokojenima:

- Sve u svemu, nama ostaje da se za naše upokojene molimo kad god imamo potrebu i, naravno, na svim bogosluženjima.

(Espreso/Religija/DČ)